Пређи на садржај

Ричард Ф. Гордон

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Ф. Гордон
Гордон као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно имеРичард Френсис Гордон млађи
Датум рођења(1929-10-05)5. октобар 1929.
Место рођењаСијетл, Вашингтон, САД,
Датум смрти6. новембар 2017.(2017-11-06) (88 год.)
Место смртиСан Маркос, Калифорнија, САД
ГробНационално гробље Арлингтон
ДржављанствоСАД
НационалностАмериканац
ОбразовањеУВ (BS, 1951)
Занимањеастронаут
опитни пилот
хемичар
Каријера
ТипАстронаут НАСА
Статуспреминуо
Чин Капетан (АРМ)
Време у свемиру13 дана 3 сата 53 минута
Свемирске шетње2 (2 сата 41 минут)
СелекцијаНасина група 3 из 1963.
МисијеЏемини 11, Аполо 12
Лого мисија
Пензионисање1. јануар 1972.; пре 52 године (1972-01-01)
Одликовања
Званични веб-сајт

Ричард Френсис „Дик” Гордон млађи (енгл. Richard Francis "Dick" Gordon Jr.; Сијетл, 5. октобар 1929 — Сан Маркос, 6. новембар 2017) био је амерички пилот, хемичар и астронаут. Изабран је за астронаута 1963. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот у Америчкој ратној морнарици, којој се придружио по завршетку факултета 1951. Након завршене летачке обуке, летео је у свим условима на различитим задацима. Пошто је успешно окончао обуку у елитној морнаричкој школи за пробне пилоте у Пакс Риверу, Мериленд, 1957, летео је у том својству на разним типовима авиона, укључујући F-8U Крусејдер, F-11F Тајгер, FJ Фјури и А-4D Скајхок. Током морнаричке службе упознао је свог будућег Аполо колегу, Пита Конрада, који му је био цимер на једном носачу авиона, а касније у времену астронаутских каријера колега на оба Гордонова космичка лета. Као пробни пилот, Гордон је освојио престижни Бендикс трофеј маја 1961. године, када је за 2 сата и 47 минута обавио лет од Лос Анђелеса до Њујорка и оборио дотадашњи рекорд. Две и по године касније ступио је у НАСА, годину дана након што је био финалиста за другу групу астронаута. Најстарији је астронаут у својој селекцији.

У свемир је летео два пута, први пут као пилот Џеминија 11. Ова мисија је ушла у историју, јер је, од свих досадашњих обављених у ниској Земљиној орбити, имала навећи апогеј, тј. обављена на највећој надморској висини — 1,369 km изнад нивоа мора.[1] Свемирска шетња коју је Гордон извео умало није била кобна, будући да му је срце достигло 180 откуцаја у минути, систем за хлађење одела се прегрејао, и скафандер који је носио се толико надуо да га је командант на лету, Конрад, једва убацио у Џемини летелицу.[2] Други пут је Гордон летео као пилот командног модула Апола 12, поставши један од 24 човека који су путовали на Месец. Посада Апола 12 остала је упамћена као тзв. All-Navy crew, јер су сва три астронаута били официри Морнарице. Такође, Гордон је требало да командује мисијом Аполо 18, али је она отказана.[3] Био је командант резервне посаде мисије Аполо 15, а такође је био у резервним посадама за Џемини 8 и Аполо 9.

Током каријере је забележио 4.500 часова лета, од чега 3.500 на млазњацима. Провео је 13 дана у свемиру.

По завршетку средње школе 1947. године, уписао је студије хемије на Универзитету Вашингтон. Дипломирао је 1951. године. Похађао је и студије на Морнаричкој постдипломској школи, али их није завршио.

Из Морнарице се пензионисао у чину капетана 1972. Исте године је напустио и НАСА-у и ушао у свет привреде и бизниса.[4]

Гордон је преминуо 6. новембра 2017. године, месец дана након 88. рођендана и два месеца након смрти своје друге супруге.[5] Сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон.[6] У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је чин Star Scout.[7] Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања. Женио се два пута и имао је шесторо деце из првог брака и двоје пасторчади из другог.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Гордон пред лет Џеминија 11, 1966. године
    Гордон пред лет Џеминија 11, 1966. године
  • Гордон се спрема да напусти летелицу пред почетак свемирске шетње, 1966. године
    Гордон се спрема да напусти летелицу пред почетак свемирске шетње, 1966. године
  • Гордон током свемирске шетње, 1966. године
    Гордон током свемирске шетње, 1966. године
  • Гордон као пилот командног модула Апола 12, 1969. године
    Гордон као пилот командног модула Апола 12, 1969. године
  • Пит Конрад (лево), Гордон у средини и Алан Бин (здесна), у карантину након лета Апола 12, 1969. године
    Пит Конрад (лево), Гордон у средини и Алан Бин (здесна), у карантину након лета Апола 12, 1969. године
  • Ричард Гордон, 1969. године
    Ричард Гордон, 1969. године
  • Гроб Ричарда Гордона на Националном гробљу Арлингтон, 2019. година
    Гроб Ричарда Гордона на Националном гробљу Арлингтон, 2019. година

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Conrad”. NASA. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  2. ^ „Veliki ignorant”. Astronomski magazin. Архивирано из оригинала 01. 07. 2021. г. Приступљено 28. 02. 2018.  Невалидан унос |deadurl=dead (помоћ)
  3. ^ „Others Who Could Have Had a Moonwalk”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  4. ^ „Richard F. Gordon bio”. NASA. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  5. ^ „Dick Gordon, NASA Astronaut and Apollo 12 Pilot, Dead at 88”. NBC News. 
  6. ^ NASA Memorials and Burials at Arlington National Cemetery
  7. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Ф._Гордон&oldid=28750906”